Bukovača

Lekoviti, dobro poznati sastojci pečuraka, koji blagotvorno i preventivno utiču na ljudski organizam su tema poslednjih i najnovijih istraživanja u evropi i svetu. Njihovo višestruko pozitivno dejstvo je već odavno dokazano.

Način proizvodnje bukovače

Kako proizvesti bukovaču?

Najbolje je gajiti bukovaču na supstratu od iseckane čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Bukovaču treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu.

Šitaka

Shiitake (Lentinus edodes) pripada grupi najboljih i najukusnijih pecuraka. Prepoznatljiva je po svojoj lekovitosti, izvanrednom ukusu i bogatoj aromi. Naziv ove egzoticne pecurke potice od Japanskih reci: Shii koja znaci hrast i take sto znaci pecurka. Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao shiang-gu ili phoang-mo. Shiitake je samonikla u Japanu, Kini, Koreji i drugim azijskim zemljama umerenog klimatskog pojasa.

Za Shiitake se zna više od hiljadu godina, a prvi zapisi poticu od japanskog naucnika Vanga iz 1313. godine.

Proizvodnja šitake

 Proizvodnja

Proizvodnja japanske gljive šitake, bez koje se ne može zamisliti makrobiotički jelovnik, može biti unosan posao. Njeno posejavanje na sto kubika drvenih oblica daje vecu zaradu nego najskuplje sorte maline zasejane na jednom hektaru.